Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА



Разболео се Пепо Крста,
једне мрачне ноћи кад су облаци наносили буру,
Заболела га глава, груди, крста,
Добио високу температуру.

Код кревета бди мама; светиљка дрхти кроз тмину,
И ветар, око зидина, као пас љутит кевће.
Дошао и Џон Хохохонд, отпасао револвер, скинуо шеширчину
Стао уз кревет, велики као брдо, и почео да трепће.

Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина,
Па из кухиње, где су јела разних врста,
Донео, у једној руци, млека и мандарина,
А другом руком (оном на којој нема два прста),
Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави,
Помиловао болесног дечака по глави.

Погледао Крста чисту, мирну собицу,
И мамину плаву, изношену блузу,
И још је спазио на Џоновом лицу
Нешто што је, можда, личило на сузу.

Па поново заспао, ознојен, као снег кад ојужи,
Са нечим топлим и ведрим испод очних капака,
Зажелевши да се то вече доброте продужи
До краја живота кроз живот свих дечака.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта