Матија Бећковић – НАС ДВОЈЕ

Седимо нас двоје у сутону плавом
Осећамо небо као кров над главом.

Устајемо нагло, некуд одлазимо
И пролазећи тако пролазимо.

А негде нас чекају Велики Антили
Где нећемо никад бити нит смо били.

Кажем ти тихо: ништа нам не треба
Али више нема ни тебе ни неба.