Србског Рода ког достојно носиш;
њим се дичиш, а ти с' дика србству,
јер му светлаш образ у туђинству.
Даље, даље, ништа лепше није
но кад љубав к роду срце грије,
то је накит Србину, Србкињи
ил' у дому или у тудђини.
И јошт једно: из далека света
кад ти душа отаџбини лета,
у Фрушкој се Гори ти устави
и мене се онда ти спомени.
1851.
