Textual description of firstImageUrl

‎Марко Поропатић‎ | CARPE DIEM


Скини вишак речи са усана,
Напуни шаке зраком,
А џепове прашином,
Ухвати мало времена
За старе књиге
И нова места.

Разгледај галерије
И градске рестаурације.
Погледај светитеље;
Они имају пасош спасења.
Види скелете напуштених фабрика
И похабане зграде.
Оне као да носе део твог живота.

Начини један поздрав сунцу.
Пусти ребра да се мирно шире.
Изви врат над ушћем;
Летњи зуј природе
Милује ти ушне шкољке,
А мирис оплођених цветова
Усваја твоје ноздрве.

Пусти из сећања
Једну шарену птицу,
Буди једнодневни номад,
Који не зна куд иде,
Али зна где се враћа.

Погледај две витке зграде,
Које стоје једна до друге,
Ко нечије четкице за зубе
У бледој чаши.

У теби је лето.
Мисли се извијају,
Затежу ти поре.

У теби је лето,
Чак и ако летњи пљусак
Испрља видик.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des