slike pesnika

Марко Поропатић – БЕОГРАД, ЈУТРО



marko-poropatic
Видик труне, за сто мутно јутро седа,
Пулсира јава, град ко комад леда.
Траг неона обилази свратишта,
Свашта се дешава, не дешава се ништа:

Старци журе, мостови спајају тишину,
Сви корачају, корак се ломи о шину,
Град опет престаје да буде скаска,
Луда на раскрсници себи ласка.

Шарена птица над јавом се савила,
Прва светлост је зору пројавила,
Попљуван асфалт, напуштене кафане,
Реч у неговору мирује док не сване.

Сенке падају на људе и улице,
Бесану ноћ себе пратим, криомице,
Негде у метежу себе проналазим,
Брине ме што се овде дивно сналазим.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта