Textual description of firstImageUrl

Марко Поропатић | БЕОГРАД, ЈУТРО

Видик труне, за сто мутно јутро седа,
Пулсира јава, град ко комад леда.
Траг неона обилази свратишта,
Свашта се дешава, не дешава се ништа:

Старци журе, мостови спајају тишину,
Сви корачају, корак се ломи о шину,
Град опет престаје да буде скаска,
Луда на раскрсници себи ласка.

Шарена птица над јавом се савила,
Прва светлост је зору пројавила,
Попљуван асфалт, напуштене кафане,
Реч у неговору мирује док не сване.

Сенке падају на људе и улице,
Бесану ноћ себе пратим, криомице,
Негде у метежу себе проналазим,
Брине ме што се овде дивно сналазим.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des