slike pesnika

Марко Поропатић – БЕОГРАД, ЈУТРО



marko-poropatic
Видик труне, за сто мутно јутро седа,
Пулсира јава, град ко комад леда.
Траг неона обилази свратишта,
Свашта се дешава, не дешава се ништа:

Старци журе, мостови спајају тишину,
Сви корачају, корак се ломи о шину,
Град опет престаје да буде скаска,
Луда на раскрсници себи ласка.

Шарена птица над јавом се савила,
Прва светлост је зору пројавила,
Попљуван асфалт, напуштене кафане,
Реч у неговору мирује док не сване.

Сенке падају на људе и улице,
Бесану ноћ себе пратим, криомице,
Негде у метежу себе проналазим,
Брине ме што се овде дивно сналазим.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.