Пулсира јава, град ко комад леда.
Траг неона обилази свратишта,
Свашта се дешава, не дешава се ништа:
Старци журе, мостови спајају тишину,
Сви корачају, корак се ломи о шину,
Град опет престаје да буде скаска,
Луда на раскрсници себи ласка.
Шарена птица над јавом се савила,
Прва светлост је зору пројавила,
Попљуван асфалт, напуштене кафане,
Реч у неговору мирује док не сване.
Сенке падају на људе и улице,
Бесану ноћ себе пратим, криомице,
Негде у метежу себе проналазим,
Брине ме што се овде дивно сналазим.
