slike pesnika

Марко Поропатић – БЕОГРАД, ЈУТРО



marko-poropatic
Видик труне, за сто мутно јутро седа,
Пулсира јава, град ко комад леда.
Траг неона обилази свратишта,
Свашта се дешава, не дешава се ништа:

Старци журе, мостови спајају тишину,
Сви корачају, корак се ломи о шину,
Град опет престаје да буде скаска,
Луда на раскрсници себи ласка.

Шарена птица над јавом се савила,
Прва светлост је зору пројавила,
Попљуван асфалт, напуштене кафане,
Реч у неговору мирује док не сване.

Сенке падају на људе и улице,
Бесану ноћ себе пратим, криомице,
Негде у метежу себе проналазим,
Брине ме што се овде дивно сналазим.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта