Жена без стида.
У животу кȏ трње шљива,
У љубави попут зида.
Ломила га, дубила му боре,
Таму дала свему
И сашила смртне одоре -
Њему
Теби судњи час и рака
Нису блиско,
И ево седиш у дну мрака,
Кȏ удовица Клико.
Сама си - у глувом гробу,
Кȏ љиљани бела;
Јер живели - давно, бар кȏ пробу -
Рећи ниси хтела.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
