Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ЦРНА УДОВИЦА



Била је охола и свадљива,
Жена без стида.
У животу кȏ трње шљива,
У љубави попут зида.

Ломила га, дубила му боре,
Таму дала свему
И сашила смртне одоре -
Њему

Теби судњи час и рака
Нису блиско,
И ево седиш у дну мрака,
Кȏ удовица Клико.

Сама си - у глувом гробу,
Кȏ љиљани бела;
Јер живели - давно, бар кȏ пробу -
Рећи ниси хтела.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта