Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ЦРНА УДОВИЦА



Била је охола и свадљива,
Жена без стида.
У животу кȏ трње шљива,
У љубави попут зида.

Ломила га, дубила му боре,
Таму дала свему
И сашила смртне одоре -
Њему

Теби судњи час и рака
Нису блиско,
И ево седиш у дну мрака,
Кȏ удовица Клико.

Сама си - у глувом гробу,
Кȏ љиљани бела;
Јер живели - давно, бар кȏ пробу -
Рећи ниси хтела.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана