Textual description of firstImageUrl

Љубомир Мицић | ХЕЈ СЛОВЕНИ



Колика радост
Бели снегови падају у планини моје душе
Вејавице сметови
Голема душа големе планине барбарогенија
Хеј Словени
Некад су ваши бркови били исукани јатагани
А ваше верне жене биле су двоцевке кубуре
У давнини људождери
Увек крвопије
Од искона наша песма је смртоносна љубав

Триста му громова
Само напред
Нек свуда лудо брекћу наше револуције
Да осете и богови мртваци
Како љуто пеку старе ране
У новим грудима варварских поколења!

1925.

• Међународни часопис Зенит, година VI број 39 | март 1926.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана