Слободних кула првих спратова до неба
У све континенте пролетерима песму уз поздрав мојих очију
УМЕСТО БАЧЕНИХ БОМБИ ПРОЛИВЕНЕ СУЗЕ
Змије су моје сузе
Другови зачовечанских буна и небеске крви
Небо је зелена трава
Небо вришти у пустињи хришћанског Васкрса
Земљо ти мајмунска плането са роговима богова упамти
Данас све фабрике душа наших трубе крик до крика
Сирене вриска одјекују са врхова црвених копаља новога духа
Све улице прљаве теку као утробе европског капитала
У нашим градовима место човечанских милиона
Трамваји путују као заставе црвени
Пројуре гоњени смртоносном струјом електрореволуције
Блатом је окићена буржоазија
Буржоазија шета богатим парковима златнога телета
И спрема се да пијанком прослави Васкрс онога Христоса
Кога је пред толико година сладострасно распела
Само црни пси носе чисту љубав у очима
Аутомобили бесне машине на четири гумена крила
Проносе људождере
Сигурно ће и данас да погазе неколико суморних пешака
На Балкану је пешак још увек једини човек
Пешаци — зенитисти — песници — пролетери страдајте
И знајте: слобода је кукавица на трулој грани Европе заспала
Ено радиокрстаче наше антене и снопови попљуваних идеала
Уз плаве сисе Авале лудују
Оковани ланцима слободе моје нације варварске
Заслугом четника инвалида и комита
Борци овенчани славом као плашила стрче
На ветровима берзанско-политичких спекулација
Ортопедија је за људе досмртна награда у крилу ратова
Протеза је најсјајнија колајна свих победа које су увек порази
Над бокорима људских несрећа и вешала блистају
народне банке
народне трговине
народне политике
народне уметности
народне корупције
У нашим грудима цветају куршумска опела
Док ноктима костура по брдима бунтовне мисли звонимо
Док захрђалом камом чешу се проклета столећа
По прљавој задњици српскога Рима
Из мрких пећина наших бесних лобања
Урличу јаничари револуције
За ново човечанство све у ковитлац.
Београд 1. маја 1926.
