Ноћас су фабрички оџаци месечари у Енглеској
А фабрички радници звезде на килавом небу капитала
Али нигде сунца да сажеже кроз призму наших страдања
Небески рај на земљи
Далеко је сунце наших откупљења
Сунце се воза тек у лађама китајских жутих гомила
Кроз процвале паркове руске револуције и великог океана
Ноћ већ столећима хара у подземним дворовима рудара
Где милиони робова граде палате својих гробница
Ноћас је урлало пет милиона енглеских радника
Са грдном псовком на уснама
Да
Кроз поноћ је ускочила варница у утробу светске пијавице Енглеске
Генерални штрајк је тек упала слепога црева
Јер машиновође видеше само зелене семафоре
У овој ноћи првих судара зелени семафори значе смрт
А црвени
Само црвени семафори су скретнице у нови живот новог дана новог човечанства
У енглеским лукама на Истоку светлуца у гладне бајoнете
Тамо пушке и побеснели топови
Рокћу рањени сунчаницом револуције
О радници рудари морнари
Пролетери ви следбеници балканске крвне освете
Уз поздрав наш и једно детиње питање
Зашто жуљеви ваши нису дијаманти
Или динамити?
• Међународни часопис Зенит, година VI број 42 | јули 1926.
