Ти тужне песме ми не пој,
Ни руже ни сеновито кипар дрво
Више главе садити ми немој.
Нек се трава нада мном зелени,
Мокра од капи росе и кише;
Ако хоћш, ти мисли о мени;
Ако нећеш, не сећај се више.
Хлад од кипра нећу осећати,
За кишу и руже не могу тад знати,
Ни пој славуја на кипровој грани
Нећу чути тужни ко да и он пати.
Само док сањам у вечној тами,
У којој се јутра никад не злате,
Можда ћу те радо забораву дати,
А можда ћу радо и мислити на те.
• Превео Миломир Илић
