Textual description of firstImageUrl

Кристина Росети | КАД БУДЕМ МРТВА



Кад будем мртва, љубави моја,
Ти тужне песме ми не пој,
Ни руже ни сеновито кипар дрво
Више главе садити ми немој.

Нек се трава нада мном зелени,
Мокра од капи росе и кише;
Ако хоћш, ти мисли о мени;
Ако нећеш, не сећај се више.

Хлад од кипра нећу осећати,
За кишу и руже не могу тад знати,
Ни пој славуја на кипровој грани
Нећу чути тужни ко да и он пати.

Само док сањам у вечној тами,
У којој се јутра никад не злате,
Можда ћу те радо забораву дати,
А можда ћу радо и мислити на те.

• Превео Миломир Илић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des