slike pesnika

Кристина Росети – КАД БУДЕМ МРТВА



Кад будем мртва, љубави моја,
Ти тужне песме ми не пој,
Ни руже ни сеновито кипар дрво
Више главе садити ми немој.

Нек се трава нада мном зелени,
Мокра од капи росе и кише;
Ако хоћш, ти мисли о мени;
Ако нећеш, не сећај се више.

Хлад од кипра нећу осећати,
За кишу и руже не могу тад знати,
Ни пој славуја на кипровој грани
Нећу чути тужни ко да и он пати.

Само док сањам у вечној тами,
У којој се јутра никад не злате,
Можда ћу те радо забораву дати,
А можда ћу радо и мислити на те.

• Превео Миломир Илић



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта