logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Росети | КАД БУДЕМ МРТВА



Кад будем мртва, љубави моја,
Ти тужне песме ми не пој,
Ни руже ни сеновито кипар дрво
Више главе садити ми немој.

Нек се трава нада мном зелени,
Мокра од капи росе и кише;
Ако хоћш, ти мисли о мени;
Ако нећеш, не сећај се више.

Хлад од кипра нећу осећати,
За кишу и руже не могу тад знати,
Ни пој славуја на кипровој грани
Нећу чути тужни ко да и он пати.

Само док сањам у вечној тами,
У којој се јутра никад не злате,
Можда ћу те радо забораву дати,
А можда ћу радо и мислити на те.

• Превео Миломир Илић


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта