Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ТУГА




Зар нема живота, зар нема
љубави за живот велики,
љубави за живот људски
у свим грудима аргатским?

Зар нема срца ‒ зар нема
срца ‒ срца над срцима,
срца ‒ ширинама широког
срца ‒ дубинама дубоког ‒
цео свет да прими, па да је
за ове груди премало?

Зар нема светлог дана, зар нема
дана над данима,
дана ‒ да је само аргатски ‒
дана ‒ високог као сунце високо,
дана ‒ широког као море широко
сунце да заустави па да стане
и време зачуђено:

пуцају обручи срца
и лепрша црвена застава,
срца које се отвара
и шири широм широко ‒
цео свет да загрли!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана