Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ТАТУНЧО



Не куни ме, не жали ме!
Не нижи ми низу клетви!
Камен тежак живот ми је
а још тежи одзив пусти
на народне мисли свете!

Ако кућу не саградих
шимшир врата повисоких,
цијели свијет је кућа моја
братски срце што отвара,
срце ‒ врата понајвиша,
срце ‒ кућа понајшира.

Ако жену не доведох
ко ђул' ружу у одају
вјерну, добру, младу љубу ‒
не куни ме, не жали ме:
у борби ми другарица
сунцем сјаји, сунцем трепти!

Ако године младе
по друмовима, по путима
у младости горкој изгубих ‒
у очи ми право погледај:
ти ли бијаше тај што пјеваше
"Хајдука мајка не храни…."

И ако не умрем дома
већ тамо гдје змије сикћу
у борби искре што се сјаје ‒
благо, речи души овој ‒
има зашто душа да је!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана