Кад ме не буде више
Гонио и витлао ветар
И кад се претвори најзад у шапат –
Можда ћу, једном, рећи.
Кад ружин одсјај на сунцу
Клоне у измаглицу
И када ружа буде само минула румен
Кад лице које волим одлута,
Када капија последњи пут забруји,
Када више не вреди
Махнути и рећи до виђења –
Можда ћу, једном, да ти кажем.
Од тебе лепшу не упознах:
Ловио сам те и иза твојих мисли,
сагињао сам се под ветром
и испод ружа тражећи те.
Од тебе узвишенију
никада наћи нећу.
