Ничега другог нема овде – сем твојих жедних,
Као ноћ сивих очију.
Кеј се у језеро пружио право као пушчана цев
Стојим на кеју и певам о теби какву те знам ујутру.
Не мислим на твоје очи, твоје лице.
Нити на твоје разигране ноге, ноге тркачких коња.
Због нечег другог мислим на тебе ујутру на кеју.
Твоје су руке слађе но хлеб орахове боје кад ме такнеш.
Твоје се раме очешало о моју руку –
Југозападни ветар крстари кејом.
Заборављам твоје руке и твоје раме и опет кажем:
Ничега другог нема у овој песми - сем твога лица.
Ничега другог нема овде – сем твојих жедних,
Као ноћ сивих очију.
