Надалеко и нашироко
Волели су је сви.
Јер сви ми волимо необуздано девојче
Зането својим сновима.
Нико не зна куд је Чик Лоример отишла
Нико не зна зашто је спаковала свој кофер..
неколико старудија
И отишла,
Отишла са својом
Истуреном брадицом
И својом меком косом која је
безбрижно лепршала
Под широким шеширом,
Плесачица, певачица, насмејана страсна љубавница.
Да ли је десет људи или стотину њих јурило за њом?
Да ли је њих пет или педесет остало сломљена срца?
Сви су волели Чик Лоример.
А нико не зна куд је отишла
Превео Драгослав Андрић
