Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јосиф Бродски | СВЕМИР



Север мрви метал, али чува стакло.
Учи грло да изговори – пусти.
Хладноћа ме одгојила и дала перо лако
да ми се до усијања загреју прсти.

Заледивши се, ја видим, како из мора
сунце залази, и никог нема около.
То по леду потпетица клизи, то се земља
окреће испод потпетице охоло.

И у грлу мом, где се налази смех
или реч, или чај врели много,
све јасније притиска снег
и црни се, као твоје, Сједове1 – збогом.

1Леонид Иванович Сједов (1907-99), совј. научник;
познат по значајним радовима с подручја механике флуида,
ракетне технике и астрофизике.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана