Акваријум с рибицом – намештај једини.
И рибица плива, гледајући у страну,
и тако себи простор већим чини.
Од часа кад си отишла за ваздан,
захладнело је, и чај је без сласти.
А град у сутон, у мрамору саздан,
од набирања тла с ума силази.
Потпетица, нити точак, мир улице
не крње, горд платан не мења позу,
две половине џепне луковице
могу иза осам плач да изазову.
Често се привиђа Грчка: лузи они,
ловкиња с туником. Али нага чешће
четвороного рујно дрво гони
кроз собу спаваћу, баш као кроз честе.
А међу квадратним прозором и сликом
претка – нежна промаја чак диже завесу.
Кад буде да на ум падне ти правило,
то је са кашњењем и није на месту.
Кад љуља, остати нећеш на палуби,
с природе, вај, нећеш прецртати буру.
У граду дроздови само и голуби
могу веровати у архитектуру.
Без сумње, скоро ће све то завршити –
брзо и, очито, нимало лепо.
Мозак је ко ледник с обрисом разлитим,
Куросава заљубљен слепо.
1987.
