Textual description of firstImageUrl

Јосиф Бродски | Л. К.

Све је по старом у том малом стану.
Акваријум с рибицом – намештај једини.
И рибица плива, гледајући у страну,
и тако себи простор већим чини.

Од часа кад си отишла за ваздан,
захладнело је, и чај је без сласти.
А град у сутон, у мрамору саздан,
од набирања тла с ума силази.

Потпетица, нити точак, мир улице
не крње, горд платан не мења позу,
две половине џепне луковице
могу иза осам плач да изазову.

Често се привиђа Грчка: лузи они,
ловкиња с туником. Али нага чешће
четвороного рујно дрво гони
кроз собу спаваћу, баш као кроз честе.

А међу квадратним прозором и сликом
претка – нежна промаја чак диже завесу.
Кад буде да на ум падне ти правило,
то је са кашњењем и није на месту.

Кад љуља, остати нећеш на палуби,
с природе, вај, нећеш прецртати буру.
У граду дроздови само и голуби
могу веровати у архитектуру.

Без сумње, скоро ће све то завршити –
брзо и, очито, нимало лепо.
Мозак је ко ледник с обрисом разлитим,
Куросава заљубљен слепо.

1987.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des