slike pesnika

Јосиф Бродски – ***



       Л. В. Лифшицу

Ја понављах: судба је игре ствар.
Чему риба, ако је икра дар.
Прославиће се готички стил, ко школа,
ко способност да штрчи, поштеђен бола.
Ја крај прозора седим. Посматрам дрво.
Мало њих сам волео. Али врло.

Ја помишљах: шума је место хлада.
Кад постоји колено, чему млада.
Руско око од праха днева гледа
да се смири на естонском вршку леда.
Ја крај прозора седим. Већ опрах суђе.
Бејах срећан; све ми је сада туђе.

Ја написах: светло је ужас пола.
Без глагола љубав ко акт је гола.
Не зна Еуклид да падом на конус
ствар није нула неголи Хронос.
Ја крај прозора седим. Ту младост чујем.
Помало се смејем, помало пљујем.

Ја изрекох: пупољак лишће здере.
Тако семе кад падне на јалов терен
род не даје: за онанију пример
у Природи пољана и пашњак чине.
Ја крај прозора седим, колена тарем,
с незграпном сопственом сенком спарен.

Без рефрена ја песму написах с трудом,
ал' је зато не отпева хор. Не чудом
моме слову награда шта ће већа:
још ми нико не згази ногом плећа.
Ја крај прозора седим у тами; тутњи
море ко воз, за застором мутним.

Другоразредног доба грађанин, гласом
тако гордим проглашавам другом класом
своје најбоље мисли и дар за сутра
нек су оне — борба с гушењем изнутра.
Ја у тами још седим. И зар је боља
ова у соби од таме споља.

1971.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта