Што тако дивно и јасно сијате,
Невољеноме светлећи бродару,
Без награде од бога а и људи,
Не знате, бедне, шта реч љубав значи,
Нити сте за њен осећај сазнале!
Без прекида вас воде вечни сати
Небесима поворке ваше сјајне.
О, какве ли сте превалиле путе,
Док срећан бејах у наручју драге,
Не мислећи на вас ни на ведру ноћ!
