Textual description of firstImageUrl

Јохан Волфганг Гете | ПРЕД СУДОМ



С киме сам занела, нећу вам рећи,
Ма умрла овог трена
Ви пљујете на под: гледај те курве!
А ипак сам честита жена.

С киме се љубим, нећу вам рећи.
Драг ми је, диван је за ме,
Носи ли златан ланац о врату
Или само шешир од сламе.

Па ако већ мора бити срамоте,
Понећу сама све јаде.
Ја њега знам, он мене зна,
А бог нас обоје знаде.

Мира ми дајте, уважени суде!
Такође и ви свети оци!
Дете је моје и остаће моје,
Од мојих ће руку да живи!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана