Ма умрла овог трена
Ви пљујете на под: гледај те курве!
А ипак сам честита жена.
С киме се љубим, нећу вам рећи.
Драг ми је, диван је за ме,
Носи ли златан ланац о врату
Или само шешир од сламе.
Па ако већ мора бити срамоте,
Понећу сама све јаде.
Ја њега знам, он мене зна,
А бог нас обоје знаде.
Мира ми дајте, уважени суде!
Такође и ви свети оци!
Дете је моје и остаће моје,
Од мојих ће руку да живи!