Беше ли ти у прошлости? Ти ли си сада?
Хоћеш ли са мном бити сутра?
Тај лик, који видим
испод мојих затворених капака,
та силуета са посебном сенком,
која једнако са мном хода,
тај глас, од ког се будим
и почињем да певам ујутро,
име, којим те називам –
јесу ли твоји? Твоји ли су?
Јеси ли то ти, или је то
лик и име
моје љубави,
која се не гаси у мом срцу,
као огањ у срцу земље?
лик и име
моје љубави,
која се не гаси у мом срцу,
као огањ у срцу земље?
Јеси ли то ти, или је то
лик и име
моје жеђи,
која чека трпељиво,
као жеђ плодне земље
кишоносни облак?
лик и име
моје жеђи,
која чека трпељиво,
као жеђ плодне земље
кишоносни облак?
Јеси ли то ти, или је то
лик и име
мог бола
за јединим
вечним,
неодвојивим сапутником –
као месец за земљом?
лик и име
мог бола
за јединим
вечним,
неодвојивим сапутником –
као месец за земљом?
Јеси ли то ти?
