кад у несвијест није пао –
сека му се мала
у цртање дала.
Лијепо би то све било,
али зло се догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.
Он у чуду – рони сузе –
зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.
Рвао се са азбуком
и од А до Ш је с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.
Све је било баш без грешке –
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.
– Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!
– Не љути се, нисам знала,
ја сам, Мишо, врло мала…
Ево, за изини –
oбрашчић уштини!
