Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ПРАМЕН НЕБА



Пустићу прамење неба –
Неба боје катрана
Пустићу га под свој кров
У свој дом
На јастук свој од снова
Пустићу
Да ме обавије као смола
И упити га пором сваком

Пустићу јер сам постала робиња
Поседнута од звери
На одазив безна́ђа и туга́
Црна и гола
Што гладује покорно

Хранити је морам
Звездама
Месечевим млеком
Плавим небом
Светлошћу сунца
Сјајем
Заборављеном капљом росе у трави

Хранити је морам
Нагурати у чељуст
Срцу од срца распукнута
И ниску од снова о љубави
Да умукне
Да заћути
Јер јој глас
Завијањем гони ветар
Што небом лута
Кроз пределе непређене
И дотиче
Незнане
Изгубљене
Усамљене
Растављене
Остављене
Преварене.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана