Ти ћеш бити лист и цвет
И сунце што зору буди.
Тражићеш ватру и боју звезди
И облаку небу што језди.
Бићеш реч песми што душу нуди.
Вратићеш се у тренутак нови
У сан што шкакљиве табане лиже.
Вратићеш се у музику што уздиже
И тренутке радости лови.
Ту у облику
Наде, жеља, немоћи и снова
Не дај грому да бије
Па кад већ прави песник ниси
Нека те ни као човека није.
