што ми драгуље
живота чуваш
нека те небо
загрљајем тетоши.
Твоја крошња –
та смарагдна чипка
господарица улица
и скрајнутих сокака
дудиње своје као
мати на груди привија.
Њишу се тајне
и снови од лишћа до грања
а сласт капљице црвених мургања –
жељне усне
и зажеднело грло напаја.
