у нигдину
дивље гуске прелећу
и гачу за спокојем
равничарског злата
врбак ромори
ветар грањем цвили
као давно отворена врата
тамо горе
крилима машу
и немирима
мами их вечерња
црвен југа
и бег од зиме
од нигдине до нигдине.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...