Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | СЛОБОДА НАША



Нигде чистијег и лепшег неба
пространијег и звезданијег
као с нашег балкона:
док смо се загледани у циљ

нуткали зрелим воћем из нашег
воћњака,
њихали на вечерњем поветарцу,
врелом,
волели док звезде не падну

у зору, кад лавеж паса утихне,
а ноћобдије заћуте,
у бездан, док славуја песма цвате,
у дан, када сунце се порађа,
у наша наручја, топлина
зрака првих и мисли разузданих.

Нигде као у Србији
небо није лепо,
звезде нису сјајне,
љубав није слатка,

као на прелима и у баштама,
свадбама и на славама...
Слободе,
дивне слободе!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана