Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | СЕКВЕНЦА



Бојење неба видели смо с крајњег Југа
ближи Западу, само једном, када си
држећи бебу у наручју побегла ми
мислима
и досегла моја обећања која становаху горе
на рубу пурпура, изнад мора.

Далеко су, говорила би ми тада
погледом прикованим за боју и врхове
брадавица које су бриделе на
поветарцу и због давања живота!

Опијени,
знали смо једно за друго тек
кад нам се глас бебе с нашим погледом
сјединио и кад смо, тако утроје,
загледани, отпутовали до сна
на обали, тако близу таласа
како бисмо опрали заборав и ћутање!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта