ближи Западу, само једном, када си
држећи бебу у наручју побегла ми
мислима
и досегла моја обећања која становаху горе
на рубу пурпура, изнад мора.
Далеко су, говорила би ми тада
погледом прикованим за боју и врхове
брадавица које су бриделе на
поветарцу и због давања живота!
Опијени,
знали смо једно за друго тек
кад нам се глас бебе с нашим погледом
сјединио и кад смо, тако утроје,
загледани, отпутовали до сна
на обали, тако близу таласа
како бисмо опрали заборав и ћутање!