Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгомир Брајковић | КЊИГА, ДОЛАЗАК



Писах по белинама века
срцем и крвљу, год по год,
да у метежу и вихору
у мирну луку навезем брод;
са столетњака свлачих кору
знамен да видим, докучим кôд.
Слушах и гледах гнев и грех,
не пронађох се у светини,
видех охоле, чух једак смех,
прах златни расух по прашини.
Клица сам клици и семенка
из које и она Књига ниче
што гроб ми је и Колевка,
златни почетак и крај приче.
Са листова јој речи јата
воде у царства непозната


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта