slike pesnika

Драгана Албијанић | ЧЕЗНУЋЕ



Не знам шта је разлог моме јаду,
тузи,
болу,
несаници,
плачу.
Зашто цвили срце по вечери?
Шта би хтело
да буде весело?

Не знам што ме јутро не радује.
Што ме дању чамотиња слама?
Што у снове бежим из очаја,
затварам се у свет фантазија?

Ој, чезнуће моје неухватно,
куд упиреш поглед зажарени?
Куд вапаје одапињеш болне?
Шта ли иштеш,
што ли ме распињеш?

Да л` на земљи још је твоја мета,
ил` небеском стремиш уточишту,
ил` ни само не знаш шта би хтело,
шта би хтело, куд би полетело?



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта