тузи,
болу,
несаници,
плачу.
Зашто цвили срце по вечери?
Шта би хтело
да буде весело?
Не знам што ме јутро не радује.
Што ме дању чамотиња слама?
Што у снове бежим из очаја,
затварам се у свет фантазија?
Ој, чезнуће моје неухватно,
куд упиреш поглед зажарени?
Куд вапаје одапињеш болне?
Шта ли иштеш,
што ли ме распињеш?
Да л` на земљи још је твоја мета,
ил` небеском стремиш уточишту,
ил` ни само не знаш шта би хтело,
шта би хтело, куд би полетело?
