Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | ЧЕЗНУЋЕ



Не знам шта је разлог моме јаду,
тузи,
болу,
несаници,
плачу.
Зашто цвили срце по вечери?
Шта би хтело
да буде весело?

Не знам што ме јутро не радује.
Што ме дању чамотиња слама?
Што у снове бежим из очаја,
затварам се у свет фантазија?

Ој, чезнуће моје неухватно,
куд упиреш поглед зажарени?
Куд вапаје одапињеш болне?
Шта ли иштеш,
што ли ме распињеш?

Да л` на земљи још је твоја мета,
ил` небеском стремиш уточишту,
ил` ни само не знаш шта би хтело,
шта би хтело, куд би полетело?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта