Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | НЕПРЕБОЛИ



Зашто вазда печал?!
И кад славит желим
Запљусне ме неког непребола вал
И зацвилим.
А хтедох Творцу
Славопој што живим.

Чему непресушна врела,
Што образе квасе ми и пеку?
С ког извора тако изобилно теку?
Да л` је душа покајањем зрела
Ил` ме самољубља слепог страст завела?

Боже,
Дај ми духа радости, ведрине
Да веселим тужне, крепим малодушне.
Да се винем до Царства Истине,
Да заволим оног што пљује ме и куне.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана