Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Добриша Цесарић | МАЛА КАВАНА




Мала кавана. Треперење сунца
И стол у куту за двоје -
Па ти ме љубиш, збиља ме љубиш,
Драго, једино моје?!

Мјесеце у мени љубав је расла,
Ал никоме то не хтједох рећи.
Био сам сам, испијен од чежња,
А тако близу срећи.

Да л' могао сам слутити овога јутра,
Блијед од пробдите ноћи,
Да ћу ти шаптати ријечи,
Сањане у самоћи?

И да ћу тог јутра, што ће се вјечно
У ризници срца да злати,
Наић на руку топлу и спремну
Да стисак ми дршћући врати?



Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта