С талогом бола што лежи на души,
И већ ми Живот сок животни суши,
И грубо тишти један удес крут.
Треба бити снажан као див
Па да се могнем сили одупријет!
Не знам треба ли живјет или мријет,
Страдам ли невин, ил'сам, можда крив?
О тешко оном ко несрећу своју
Носи у души, ко је за то рођен
Да страда од свог рођеног срца!
И мени тешко! Али ћу напрегнут
Снагу, и остат побједник у боју,
Премда ми душа у чемеру грца.
Срђ, 1907.
