Десимир Благојевић – РЕКЕ ТЕКУ

Улазиш у дан
с прстима плавим од мрака.
Из твојих очију
истеку шумно зора и сан,
да си с руменим цвећем мисли што се разбуктава,
да ти је на руци узрујана сунчева агава.

Ходаш преко патње са три зрака,
са три зрака што их пали и скрива
неувенула дијамантна трава.

Улазиш у дан
с прстима плавим од мрака.