Ни у какав дневник
овај дан не може,
ово ругло дање,
малодушно, сиво,
ни кише да се
покисне до коже,
ни вјетра, ни сунца,
ничег живог.
И то тако тиња - изван људи, млако,
нико тим не живи.
Вичем срдит вани:
Дане, ђубре једно,
не свиће се тако,
губи се натраг па
пристојно свани.
