Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ЗЛАТО




Ако је живот ријека што тече, 
љубав је злато наталожено. 

Она га у свом кориту њише 
а злато расте. И што га даље 
у себи носи све златнија је. 

Ја већ превалих три низине 
далеко за мном извор шуми, 
а ушће не знам гдје се крије. 

А кад гледам на своје дно 
у шљунку сија злато чисто, 
и од високог класја љета 
злато је моје раскошније. 



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des