Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ЗАГРЉАЈ



Што шапћу твоје очи брзим птицама 
с далеких обала? 
Невидљива у дјетелини 
на твојим уснама трепери вечер звјездана. 

Питаш ме зашто руком показујем на запад. 
Ја дрхтим прозирна у љепоти сумрака 
и само јасним одроном корака на низбрдици 
прикривам тјескобу голог цвијета. 

Ти ме тјешиш осмјехом 
што бљештећи баца тамнозелену сјенку 
на остављено језеро. 

Вечер је црвенозлатна и тако блиска јави. 
Птице прелијећу над нама 
замишљено. 
Дан се благим жалима продуљује у непознато.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана