Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ЗА СВЕ СУ КРИВА ДЈЕТИЊСТВА НАША



Израсли смо сами као биљке. 
И сада смо постали истраживачи 
запуштених предјела маште 
ненавикли на послушност злу. 

Изникли смо покрај друмова 
и с нама заједно растао је страх наш 
од дивљих копита која ће нас прегазити 
и од камена међашних који ће раздвојити нашу младост. 

Нитко од нас нема двије цијеле руке. 
Два нетакнута ока. И срце у којем се није зауставио јаук. 

Свијет је у нас улазио нескладно 
и рањавао наша чела звекетом својих убојитих истина 
и буком звијезда закашњелих. 

Старимо. А бајке иду уз нас 
као стадо за огњен у даљини. 
И пјесме су нам такве као и ми 
отежале и тужне.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта