Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ЗА СВЕ СУ КРИВА ДЈЕТИЊСТВА НАША



Израсли смо сами као биљке. 
И сада смо постали истраживачи 
запуштених предјела маште 
ненавикли на послушност злу. 

Изникли смо покрај друмова 
и с нама заједно растао је страх наш 
од дивљих копита која ће нас прегазити 
и од камена међашних који ће раздвојити нашу младост. 

Нитко од нас нема двије цијеле руке. 
Два нетакнута ока. И срце у којем се није зауставио јаук. 

Свијет је у нас улазио нескладно 
и рањавао наша чела звекетом својих убојитих истина 
и буком звијезда закашњелих. 

Старимо. А бајке иду уз нас 
као стадо за огњен у даљини. 
И пјесме су нам такве као и ми 
отежале и тужне.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана