Textual description of firstImageUrl

Божидар Шујица | БЕЛИ САН

Поподне последње као спори лет
Птице успомену му продужава
У питому дугу у којој већ спава
И слог претвара у белину и цвет 

У сну сан неочекивани надмашава
Музика и боја немогући сплет
О нико нико приступа нема у тај свет
У тај кристал што се нагло увеличава 

У лутајућој њиви где звезде и воће
Дисањем њише у сјају самоће
Над њим се склапа као љиљан дом 

Јутро је изгубило кључ о како ће
Да отвори кавез тог двојника у ком
Међу живим муњама он је мртав гром



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des