Птица успомену му продужава
У питому дугу у којој већ спава
И слог претвара у белину и цвет
У сну сан неочекивани надмашава
Музика и боја немогући сплет
О нико нико приступа нема у тај свет
У тај кристал што се нагло увеличава
У лутајућој њиви где звезде и воће
Дисањем њише у сјају самоће
Над њим се склапа као љиљан дом
Јутро је изгубило кључ о како ће
Да отвори кавез тог двојника у ком
Међу живим муњама он је мртав гром
