
Божидар Шујица рођен је 8. јануара 1936. године у Косову Пољу Његови родитељи – отац Марко и мајка Милица – били су лички досељеници на Косово. Најраније детињство провео је у Бечу. Мајка му је умрла већ 1945. године, од галопирајуће туберкулозе, па је се песник једва сећа. После рата, са демобилисаним оцем селио се по многим местима у Србији.
За време ђаковања становао је у караули, кућици чувара пруге, на шест километара од Крагујевца, недалеко од села у којем је својевремено учитељевао великан српског песништва и сликарства Ђура Јакшић, за кога је једном приликом рекао да је био „најплаховитији песник 19. века“ и у чију је част посадио липе у дворишту Прве крагујевачке гимназије
У младости је активно тренирао бокс, а волео је да игра и фудбал. Прве песме објавио је као гимназијалац у крагујевачком омладинском листу „Дело“. Матурирао је у Првој крагујевачкој гимназији 1956. године са одличним успехом, након чега одлази у Београд на студије југословенске и светске књижевности. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1961. године.
Одмах након дипломирања запослио се у Медицинској школи „Београд“ и у њој радио више од две деценије као професор књижевности. Од 1983. до 1997. године био је директор Музеја града Београда, а од 1997. до пензионисања 2001. године директор Југословенског културног центра у Паризу.
Поред поезије бави се и књижевном критиком. Заступљен је у антологијама српске, југословенске и светске поезије.
Живи и ради у Београду.
КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ
Преступне ноћи (1961), Време и темељи (1966), Срџба (1973), Ура, уран (1975), Кањон (1979), Изгледи за сутра (1984), Ивице, ожиљци (1991), Изабране и нове песме (1995), Најлепше песме Божидара Шујице (2004), Крв драгог камена (2009)