Textual description of firstImageUrl

Пол Елијар‎ | ЗБОГ ЉУБАВИ



Размрсио сам собу где спавам, где снивам 
Размрсио сам поље и град где живот проводим, 
Где светло се скупља у мојим одсутним очима, 
Где сунце излази, где снивајући бдим. 

Свет мале среће, без површине и без дна, 
Са одмах заборављеним чарима, 
Рођење и смрт замрси њихове додире 
У неба и земље помешаним наборима. 

Ништа не оделих, већ удвостручих срце своје. 
Да би се волело, све створих: нестварно и што је јава; 
Дадох јој њен разум, њен облик, њену топлину 
И бесмртну улогу – њој која ме обасјава.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана