Биографија
Пол Елијар рођен је у Сент Денису крај Париза, 14. децембра 1895. године. Био је француски песник.
У Првом светском рату је био војник и објавио плакету противратних стихова "Дужност и немир". После рата истакао се у покрету надреалиста. За време Грађанског рата у Шпанији активно је помагао антифашистичке снаге, а за време немачке окупације Француске најзначајнији је песник покрета отпора. Пева о љубави и лепоти, братству међу људима, а изнад свега узноси слободу. Написао је уводну песму за француско издање "Јаме" од Ивана Горана Ковачића.
Пол Елијар је био у браку са Хеленом Дмитријевном Ђаконов, ћерком московског службеника, познатијом као Гала, од 1917. до 1932.године, иако је до истинског раздвајања дошло изненада, 1929. године, приликом сусрета Гале и Салвадора Далија у Кадакесу. Луис Буњуел, који је присуствовао том сусрету, прича у “Последњем уздаху”, да је видео Далија како трчи, узбуђен, говорећи : “Стигла је једна необична жена!” У Елијаровим писмима Гали налазимо само ехо овог сусрета и понекад горчину, али су та писма пре свега била пуна љубави која је била јача од раздвајања и пуна бриге за Галину срећу. Та срећа је важнија од свега. Елијар то говори, понавља, као да је желео да најпре сам себе увери у то. А та је срећа, очигледно била неодвојива од Далија. Пол Елијар је писао Гали писма са својих путовања док је скупљао уметничка дела како би их продавао колекционарима, и то између 1924. године (дванаест година након њиховог првог сусрета, седам година након венчања, када је започела надреалистичка битка) и 1948. године (четири године пре Елијарове смрти). Писма је пронашла њихова кћер Сесил после мајчине смрти 1982. године. Гала је чувала та писма преко 30 година.
Пол Елијар је преминуо од срчаног удара 18. новембра 1952. године у месту Шарантон ле Пон. Сахрањен је на гробљу Пер Лашез у Паризу.
Дела: "Умрети од неумирања",
"Престолница бола",
"Јавна ружа",
"Моћи све рећи",
"Феникс".
