Textual description of firstImageUrl

Никола Шоп | СВЕТИЉКА ЗА ЊУ



Од модрине неба стакло за њу ливам,
И везем га срмом звијезде поноћнице. 
Од бдјења пламен кујем и окивам,
Опаљено ми је њиме тамно лице. 

И покров црни кројим од плашта своје сјене, 
Да свјетиљку прекрије кад пође да спава. 
У копрени оној препознат ће мене, 
Лик мој, што га зора на зид оцртава. 

И тугу своју претварам у плавог лептира, 
Са очима влажним од суза или росе. 
У поноћ да око ње савије лијет мира 
И умирући утоне у мрак њене косе.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des