(лудост је рећи да то није тако)
она нам даје живот, добро свако,
она нам често смрт и отров нуди.
Мирно се небо у оку јој буди,
а много пута паклу је једнако;
свет вредност њену уочава лако,
а човек пати од подле јој ћуди.
Она крв даје, живот нам подари,
и Бог не створи од ње луђе ствари:
сад анђео је, сад гора од змије.
Воли па мрзи, милује па мрви,
и жена, то је ко пуштање крви
што каткад спаси, а каткад убије.
