док потоци свуд жуборе,
безброј птица поје тугу
љубави и љубоморе.
Свуда звоне струне воде,
тај природни инструмент,
и ко кристал пун угоде
растапају мрзли лед.
Док жубори поток убав,
птице поју, бруји гора:
нема славе што је љубав
ни патње што је љубомора.
