slike pesnika

Иван В. Лалић – НОСТАЛГИЈА




Можда је био ветар, који склизне,
Чујно, ко нападали снег, са грана,
А можда помак пламена што лизне
Ивицу листа јесењег платна,
Ил' можда дух залутао у собу,
Кроз закључана врата празног стана,
Ил' давно лето макну се у гробу -
А можда је то била она, Ана;

И звук и слика, мало асинхроно 
На позадини августовског злата;
Глас из даљине, као ситно звоно,
Зуј бумбара у чашки суноврата;
Покрет тек уобличен, а већ плине
К'о кварна светлост, ко фатаморгана,
Видљива пена на рубу празнине – 
Да, можда је то била она, Ана;

Ана из књиге коју ветар листа 
У трави, поред заспалог читача;
Ана из раја што накнадно блиста,
Удаљен иза пламенога мача;
Ана, књегиња ограде балкона
Над језером, у чипки пузавице,
Ана у пени чипке свог жипона,
Брбљивој прози своје реченице – 

Случајности се у сећање слежу 
Ко шећер на дно неопране чаше;
Ситнице само чине равнотежу
Том убрзању пролазности наше.
Можда је био ветар, можда киша
Заостала у сећању платана;
Можда је хтела смрт да ме преслиша,
А можда је то само била Ана.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта