Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | ПРЕПОЗНАВАЊА



Легендо, звучна ружо у густом ветру кужном; 
Шумо у пламен бесмртног лишћа узидана, 
Насељаваш ме црвеним болом јер си рана 
У којој зује пчеле и граде саће чудесно 

Крвљу цветова што расту у твоме врту јужном 
И сољу вађеном из сузних очију времена; 
То саће је удес и мене рана пече, 
А осећати рану значи живети удесно, 

О ватро пуна звукова, о ватро пуна семена, 
Препознајем те у звезди што прва прогори вече, 
Препознајем те ноћас можда у овој соби 

У којој нема прозора, у којој нема врата, 
Само тишина, ватро, и немушто куцање сата, 
И твоје очи, ватро, о очи густе коби.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана