Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | ПРЕПОЗНАВАЊА



Легендо, звучна ружо у густом ветру кужном; 
Шумо у пламен бесмртног лишћа узидана, 
Насељаваш ме црвеним болом јер си рана 
У којој зује пчеле и граде саће чудесно 

Крвљу цветова што расту у твоме врту јужном 
И сољу вађеном из сузних очију времена; 
То саће је удес и мене рана пече, 
А осећати рану значи живети удесно, 

О ватро пуна звукова, о ватро пуна семена, 
Препознајем те у звезди што прва прогори вече, 
Препознајем те ноћас можда у овој соби 

У којој нема прозора, у којој нема врата, 
Само тишина, ватро, и немушто куцање сата, 
И твоје очи, ватро, о очи густе коби.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта