Онај сам
који поред мене невидљиво иде
кога, каткад, видим,
кога заборављам, каткад.
Онај што спокојно ћути кад говорим,
онај што опрашта благо када мрзим,
онај што је тамо где ја нисам,
онај што остаће усправан када умрем.
Хуан Рамон Хименез – ГОВОР СНОВА
Онај сам
који поред мене невидљиво иде
кога, каткад, видим,
кога заборављам, каткад.
Онај што спокојно ћути кад говорим,
онај што опрашта благо када мрзим,
онај што је тамо где ја нисам,
онај што остаће усправан када умрем.
