Према кући из које свађалачки глас
Допире кроз прозор у пламу свећа,
И види своју драгу од мало час,
Како ватрено прекорева маму,
За нешто речено, подиже галаму.
„Напокон видим праву душу њену“,
Помисли човек што ју је волео више од себе,
„Хвала Богу, утекао сам то свему,
Китњаста фасада крила је праву тебе.“
Лице му се зацрвене, као у цовека посрамљеног,
Искраде се, не жалећи штапа остављеног.
Превод Срђан Попов
