Textual description of firstImageUrl

Томас Харди | КРОЗ ПРОЗОР



„Мој штап!“ -  рече он и крену да се враћа
Према кући из које свађалачки глас
Допире кроз прозор у пламу свећа,
И види своју драгу од мало час,
Како ватрено прекорева маму,
За нешто речено, подиже галаму.

„Напокон видим праву душу њену“,
Помисли човек што ју је волео више од себе,
„Хвала Богу, утекао сам то свему,
Китњаста фасада крила је праву тебе.“
Лице му се зацрвене, као у цовека посрамљеног,
Искраде се, не жалећи штапа остављеног.

  • Превод Срђан Попов



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана