кад зими приспе ред:
ветар ме странства прене,
полусном ноћ покрене:
У собу лист се спусти,
под креветом зашушти,
а стабло шкрипне јаче –
ко за живима плаче.
Кад све у мир замакне,
суви лист длан дотакне:
долазиш опет, бдећи,
оно последње рећи.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...